Генерални секретар Народне странке Ања Јевић изјавила је да питање заштите животне средине мора бити једна од ретких тема око којих у Србији треба да постоји најшира друштвена сагласност, без обзира на политичке разлике.

„Заштита животне средине не сме бити предмет дневно-политичких обрачуна нити средство политичког маркетинга. Екологије не смемо да се сетимо само када изгори депонија, када дође до еколошког инцидента или када је потребно прикупити политичке поене. Реч је о питању које се тиче здравља грађана, квалитета живота и будућности Србије“, рекла је Јевић.

Она је истакла да суверенитет у 21. веку не подразумева само заштиту државне територије, већ и одговорно управљање природним ресурсима.

„Вода, пољопривредно земљиште, шуме и рудна богатства представљају стратешке ресурсе државе. Народна странка залаже се за национално одговорно управљање природним ресурсима, противљење продаји извора воде и других стратешких природних богатстава страним интересима, као и противљење експлоатацији литијума која би могла да угрози здравље становништва и животну средину. Нема преговора о здрављу грађана и природним ресурсима Србије“, нагласила је Јевић.

Према њеним речима, одрживи развој подразумева економски напредак уз очување природе и одговорно коришћење ресурса, а не њихово неконтролисано трошење зарад краткорочног профита.

Јевић је упозорила да Србија мора озбиљније да приступи контроли употребе пестицида и едукацији произвођача хране.

„Ако за велике произвођаче сертификација тек долази на ред, поставља се питање ко је мале произвођаче научио правилној употреби пестицида и колико је контрола заиста ефикасна. Грађани имају право да знају какву храну једу и да буду сигурни да производња хране не угрожава њихово здравље“, рекла је Јевић.

Говорећи о управљању отпадом, она је навела да држава мора више да улаже у регионалне центре за управљање отпадом, као и у системско уклањање дивљих депонија широм Србије.

„Један од највећих проблема није недостатак прописа, већ недостатак њихове доследне примене. Истовремено, није све одговорност државе. Однос према животној средини почиње од појединца, породице, школе и локалне заједнице. Промена свести почиње васпитањем и образовањем“, рекла је Јевић.

Она је оценила да је уређена животна средина у многим развијеним државама резултат развијене културе одговорности према заједничком простору.

„Људи разврставају отпад, чувају јавне површине и воде рачуна о животној средини готово једнако као о личној хигијени. Таква свест не настаје преко ноћи и не може бити наметнута споља. Она се гради годинама кроз образовање, институције и лични пример“, навела је Јевић.

Говорећи о европским интеграцијама, Јевић је рекла да је погрешно грађанима представљати да ће само чланство Србије у Европској унији аутоматски решити еколошке проблеме.

„Не постоји чаробни тастер који ће решити питање отпада, загађења ваздуха или заштите река. То морамо да урадимо сами. Уређена држава, одговорне институције и одговорни грађани не могу бити увезени из Брисела. Србија мора да развије сопствени модел заштите животне средине заснован на националним интересима, стручности и одговорности“, рекла је Јевић.

Она је подсетила да један од основних принципа заштите животне средине мора бити принцип „загађивач плаћа“.

„Свако ко остварује профит загађујући животну средину мора сносити и пуну одговорност за последице. Грађани не смеју да плаћају цену нечијег немара или профита. Заштита животне средине није идеолошко питање, већ питање здравља, одговорности и опстанка будућих генерација“, закључила је Јевић.