Породичне вредности које су суштина српског националног карактера у којем доминира свето тројство морају остати нетакнуте. Не треба се поводити за туђим вредностима нити усклађивати са нормама оних друштава која су разорила своје породичне вредности.
Поводом предложених измена Породичног закона, Народна странка упозорава да, када је у питању заштита детета, Србија не сме да усваја закон у којем о породичним односима не одлучују јасна правила, већ дискрециона процена институција.
Позитивно је и недвосмислено исправно што се укида могућност склапања брака пре пунолетства. Та мера представља јасан цивилизацијски искорак и значајан допринос заштити деце.
Међутим, управо уз таква решења, предложени текст закона уводи низ одредби које су недовољно прецизне и које у пракси могу довести до правне несигурности, неуједначене примене и ризика да, под изговором заштите права детета, буду угрожена права родитеља и старатеља.
Уместо јасно дефинисаних граница, уводи се приступ у коме кључне одлуке зависе од процене „зрелости детета“, без јасно утврђених критеријума. На тај начин отвара се могућност да дете директно ступа у комуникацију са институцијама, без довољно прецизно уређених услова и контроле таквог поступања.
Истовремено, уводи се општа забрана физичког кажњавања без јасног разграничења шта представља насиље, а шта родитељску дисциплину. У комбинацији са ширењем овлашћења органа социјалне заштите кроз механизме наџора и интервенције, добија се закон који, уместо да постави јасна правила, оставља широк простор за произвољно тумачење у пракси.
Народна странка не доводи у питање потребу за већом заштитом деце. Али заштита која се заснива на недовољно прецизним нормама не јача сигурност – већ је чини непредвидивом и подложном злоупотребама.
Закон који уређује овако осетљиву област мора бити јасан, мерљив и правно предвидив, уз истовремену заштиту права детета да расте у сигурном породичном окружењу. Сваки другачији приступ отвара простор да одлуке о породичном животу зависе од тумачења, а не од закона.
Зато Народна странка упозорава да предложене измене, упркос формалним ограничењима, у пракси могу довести до постепеног слабљења улоге родитеља и ширења простора за институционално одлучивање у областима које по својој природи припадају породици.
Позивање на европске стандарде не може бити оправдање за недоречена и правно нејасна решења у пракси, нити изговор за брзоплетим решењима.
Зато Народна странка захтева да се предложене измене темељно преиспитају и прецизно редефинишу, како би се обезбедила стварна заштита деце, уз јасно очување границе између улоге породице и институција.
Закон без јасно утврђених граница не штити ни дете ни породицу, већ отвара простор да институције у пракси преузму улогу која им не припада.
Ања Јевић
генерални секретар Народне странке
