Пре две недеље сам се придружила иницијативи представника удружења за заштиту животиња из Бачке Паланке, других удружења и бројних грађана, како бисмо из Прихватилишта у Бачкој Паланци извукли десет паса – исцрпљених, изгладнелих и дуго заборављених. Данас су ови пси безбедни и смештени у пансионе и привремене домове у околини Алексинца и Ниша.

У ову акцију ушла сам са два јасна циља: да овим намученим, недужним псима пружимо нову шансу за живот и да јавно скренемо пажњу надлежних органа и јавности на стање у прихватилиштима и на системски проблем напуштених паса у Србији.

Призор који смо затекли био је тежак. Пси су лежали на голом, леденом и мокром бетону, без сувог и безбедног простора у својим боксевима. Многи су били потхрањени, исцрпљени и уплашени. Иако је руководство прихватилишта дало обећање да ће у кратком року бити спроведене кључне мере за побољшање услова, без сталног надзора јавности та обећања остају без гаранције.

Зато упућујем отворен позив грађанима, удружењима и представницима свих политичких странака – без разлике – да истрајемо у заједничкој борби за напуштене псе и за достојанствене услове у свим азилима у Србији.

Када је реч о прихватилишту у Бачкој Паланци, јавно захтевамо:
– да сваки пас има суву и топлу подлогу;
– да храна и вода буду редовно обезбеђиване;
– да у прихватилишту буде стално присутан ветеринар;
– да прихватилишта буду отворена за волонтере и грађане, како би удомљавање постало правило, а не изузетак.

Данас су, нажалост, многи азили у Србији места системског занемаривања и стравичне патње недужних паса.
Подсећам и да је ово прихватилиште у претходним годинама три пута затварано од стране надлежних инспекција због катастрофалних услова, и то упркос чињеници да локална самоуправа за његово функционисање издваја око 19 милиона динара годишње. Ови подаци захтевају пуну одговорност, контролу и транспарентност.

Без системске подршке државе, ова борба не може бити добијена.

Не верујем у политику која се своди на речи без дела, нити у решавање овако озбиљних проблема кроз празна обећања. Зато позивам представнике власти и опозиције, све институције и страначке активисте да се око ове теме ујединимо – без сујете, без калкулација и без политизације.

Позивам надлежна министарства и локалну самоуправу да хитно реагује и да се у што краћем року обиђу сва прихватилишта у Србији и да укључе стручну јавност за одрживе моделе збрињавања напуштених животиња.

Емоције не смеју бити злоупотребљене, нити патња животиња средство за манипулацију или зараду. Решење је једно: координација институција, контрола, стерилизација, лечење, удомљавање и потпуна транспарентност финансија.

Хајде да учинимо да прихватилишта буду оно што морају бити – привремене, хумане станице ка удомљењу, а не места патње.

Ања Јевић
генерални секретар Народне странке