Када говоримо о мерама владе Србије које су спроведене у претходном периоду у домену кредитне подршке домаћим привредницима код пословних банака, можемо слободно рећи да исте нису дале очекиване резултате и да нису биле од велике помоћи домаћим привредницима за превазилажење нагомиланих проблема у којима се они налазе већ дуги низ година.

Наиме, пословне банке су наставиле да врло селективно одобравају кредите привредним субјектима у складу са својом кредитном политиком сагледавајући финансијски капацитет, укупну кредитну изложеност клијента као и билансна рациа, као предуслов за разматрање њихових захтева за повлачење нових кредита. Треба имати у виду и пројектовану камату која је значајно виша од оне која је предвиђена на кредите који се повлаче из Фонда за развој.

Такође, и начин на који је држава уредбом предвидела издавање гаранција за повучене кредите привредних субјеката пословним банкама, максималну висину гаранције и друго, није снизила критеријуме пословних банака за одобравање кредита истим.

Питање је колико привредних субјеката уопште испуњава услове банака јер су они углавном презадужени, повукли су максимално колико су могли кредита из постојећих кредитних линија. Код акционарских друштава је за задуживање изнад висине једне трећине укупне активе потребна и одлука скупштине акционара, тако да и то у одређеним случајевима може да буде проблем због несагласних акционара које треба исплатити.

Пословне банке, без обзира сто су ликвидне, врло су опрезне због проблема које су у прошлости имале са НПЛ-овима (ненаплативим зајмовима), пример за то је Комерцијална банка која је 2015. године и 2016. године због отписа НПЛ пословала са губитком.

Што се тиче кредита из Фонда за развој, они су били доступни само малом броју привилегованих привредних субјеката, јер повучена кредитна средства из Фонда се доживљавају као бесповратно додељена средства, тако је бар до сада било. Интересантно је прокоментарисати изворе из којих је Влада Србије обезбеђивала средства за финансирање мера подршке привреди, тако да између осталог део средстава се обезбеђивао од Агенције за осигурање депозита, која је донела уредбу којом се уклања лимит за улагање девизних средстава у девизне хартије од вредности РС. На овај начин је доведена у питање покривеност депозита грађана које имају у банкама. Ради се о износу од око 300 милиона еура.

Оно сто је пропуштено да се уради је да се као једна од мера за опоравак привреде најави издавање државних гаранција за капиталне инвестиционе пројекте у иностранству, како би грађевинска индустрија могла да конкурише на међународним тендерима за добијање тих послова. Издавање гаранција је увек била брана домаћој грађевинској индустрији да конкурише јер домаће банке никад нису могле, због висине свог капитала, да се толико изложе и издају све потребне гаранције.
Са страним банкама није била могућа сарадња по овом питању. Наравно, ради се о капиталним пројектима од висе стотина милиона евра.

Оно чега се нисмо дотакли јесте чињеница да оно што мере владе Србије сигурно неце да поправе су сустински дубоки системски проблеми наше привреде осредњег интензитета.

Основни проблеми се огледају у неадекватној конкурентској способности наших привредника на међународном тржишту, недовољним државним подстицајима привредним гранама које би могле да остваре компаративну предност на међународном тржишту, укидање царина на робу и услуге из ЕУ, дестимулисање извоза кроз одржавање вештачки нереалног курса динара према евру. Неке државе су, примера ради, намерно девалвирале домаћу валуту док нису освојиле инострана тржишта.

Имамо проблем плитког домаћег тржишта, стихијских страних инвестиција без икакве стратегије привредног развоја, фаворизовања иностраних инвеститора у односу на домаће давањем обилатих субвенција истим, неефикасног јавног сектора, системске корупције (меке и тешке), монопола и тако даље.

Ово је само део проблема који су узрок привредне ситуације у којој се налазимо, али исто тако треба да нам буде и подстицај да порадимо на решењима за излазак из таквог привредног миљеа.

Душан Ђапић
члан Економског савета Народне странке