Уколико рат на Блиском истоку потраје и иранска цена енергената порасте за 200% предвиђа се пад светске економије на 2%, што неминовно води у глобалну рецесију.

Затварање Ормуског мореуза и озбиљна штета на кључним енергетским постројењима на Блиском истоку повећавају изгледе за велику енергетску кризу ако се ускоро не пронађе трајно мировно решење. Цене нафте и гаса су нагло порасле, а такође и цене дизела и авионског горива, ђубрива, алуминијума и хелијума. Укупан утицај ће зависити од догађаја који ће се одвијати у три сценарија.

Прво, више цене робе су школски, негативан, пример шок понуде која подиже цене и трошкове, ремети ланце снабдевања и нарушава куповну моћ.

Друго, ови ефекти се могу појачати док фирме и радници покушавају надокнадити губитке, ризикујући спиралу раста плата и цена, посебно где су инфлаторна очекивања слабо утемељена.

Треће, финансијски услови би се могли пооштрити са нижом вредношћу имовине, вишим премијама ризика, миграцијом капитала и јачањем долара што потискује потражњу.

Извештај такође представља и три могућа следа догађаја. Први је да референтна прогноза претпоставља кратак сукоб и умерен раст цена енергије од 19% у 2026. години,што ће свакако изазвати одређену штету која се не може избећи. Глобални раст ће у том случају пасти на 3,1% ове године, што је у односу на јануарску прогнозу пад за 0,2%,а укупна инфлација ће порасти на 4,4%.

Неповољнији сценарио претпоставља даље поремећаје, који воде ка вишим ценама енергије и инфлационим очекивањима, као и строжим финансијским условима током целе године. Раст би у том случају пао на 2,5%,ове године, а инфлација би порасла на 5,4%.

Најтежи сценарио предвиђа глобални раст око 2%, уз инфлацију која би премашила 6% до 2027. године, ако би дошло до већих оштећења енергетске инфраструктуре.

Да није актуелног конфликта, прогноза глобалног раста би била 3,4%. Овако је смањена, што потврђује да ратна дешавања тренутно вуку глобалну економију надоле, упркос солидним подацима из претходног периода. Највећи удар је на земље у развоју које зависе од увоза сировина и имају структурне слабости.

Поред класичних претњи (енергетска криза, јавни дуг), могућа је ескалација и нових ризика попут трговинских спорова око ретких земних елемената (кључних за технологију), као и потенцијално пуцање балона вештачке интелигенције ако профити не испрате очекивања.

Већи фискални дефицити и раст јавног дуга, у условима ослабљених фискалних резерви, могли би да утичу на дугорочне каматне стопе и финансијске услове. Слабљење институција, посебно независности централних банака, може додатно повећати инфлациона очекивања, посебно у периоду раста цена. Ако политика почне да диктира каматне стопе, инфлација би могла поново да измакне контроли.

Извештај ММФ-а јасно указује на то да ће глобална економија расти спорије, а инфлација бити виша него што се првобитно очекивало.

Без брзог и трајног мировног решења, енергетска несигурност ће остати главна кочница опоравка, како глобално, тако и на просторима Европе и Балкана.

Препоруке за ублажавање економских ризика

Енергетска диверзификација: Хитно смањење зависности од једног извора енергије кроз убрзана улагања у обновљиве изворе и проширење капацитета за складиштење природног гаса.

Фискални штитови: Владе би требало да креирају циљане субвенције за најугроженије секторе, попут пољопривреде и транспорта, како би се спречио неконтролисани скок цена хране и основних услуга.

Подршка домаћој производњи: Јачање локалних ланаца снабдевања, посебно у производњи ђубрива и стратешких сировина, како би се смањио утицај шокова са глобалног тржишта.

Активна монетарна политика: Опрезно управљање каматним стопама од стране централних банака како би се обуздала инфлациона очекивања без гушења привредног раста.

Регионална сарадња: Чвршће економско повезивање земаља Балкана кроз заједничке енергетске пројекте и олакшавање трговине, може послужити као тампон зона за спољне потресе.

Без стабилизације енергетског тржишта, Балкану прети период успореног раста уз повишене цене, што ће захтевати изузетну фискалну дисциплину и стратешко управљање енергетским ресурсима до 2027. године.

Душан Ђапић
члан Економског савета Народне странке