Србија у односу на развијене европске државе озбиљно заостаје у рециклажи амбалажног отпада у који спадају ПЕТ флаше, пластични отпад и стаклена неповратна амбалажа и Fe лименке.

Оваква врста отпада неретко завршава на улицама, у рекама, природи и на дивљим депонијама угрожавајући животну средину и здравље људи.

Неопходно је креирати законски оквир по угледу на европске државе, а затим инвестирати у инфраструктуру за сакупљање и откуп неповратног амбалажног отпад у оквиру малопродајних трговинских ланаца.

Принцип откупа неповратне амбалаже требало би да буде заснован на такозваном депозитном систему по којем би грађани приликом куповине флаше сока који кошта 100 динара платили додатно 30 динара депозитну накнадну која би им била враћена после одлагања флаше у рецикломат.

На овај начин грађани би били стимулисани да воде рачуна о амбалажном отпаду, а била би стимулисана и рециклажна индустрија која би се тако снабдевала рециклабилним сировинама.

Увођењем депозитног система откупа неповратне амбалаже створила би се велика шанса за развој домаће рециклажне индустрије као и нове инвестиције.

Одбор Народне странке за екологију