На Велики петак, 9. априла 1999. године, започела је једна од најтежих, али и најсветлијих битака у савременој историји Србије – Битка на Кошарама.

Снаге НАТО пакта, уз подршку албанских терористичких формација и регуларне војске Албаније, покушале су да наруше територијални суверенитет Србије на подручју граничног прелаза Раша Кошарес. Циљ напада са албанске стране био је остваривање копнене инвазије на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену. Такође, један од циљева био је и заузимање ширег подручја Метохије.

На првој линији одбране отаџбине стајали су млади, голобради, али неустрашиви и непоколебљиви војници тадашње Војске Југославије. Надмоћнијем непријатељу супротставили су се не само оружјем, већ и вером, чашћу и љубављу према отаџбини.

Пуна три месеца бранили су границе своје земље, не узмичући ни педаљ.

Њихова жртва дубоко је урезана у темеље модерне српске историје. Постали су симбол јунаштва, пркоса, непоколебљивости, слободе и родољубља.

Њихово јунаштво обавезује све нас да као друштво и као држава чувамо сећање на Кошаре, не само речима, већ и делима.

Јунацима са Кошара, као и свим борцима који су дали своје животе за отаџбину, дужни смо да се одужимо достојанствено, да држава кроз јасне и обавезујуће законске мере трајно уреди статус бораца, обезбеди им социјалну и материјалну сигурност, као и институционалну бригу која ће бити изнад сваке дневне политике. Да истину преносимо будућим генерацијама, да они који су преживели буду поштовани и цењени у друштву, али и системски и материјално обезбеђени, без страха за своју егзистенцију и достојанство.

Наша је обавеза да памтимо страдања која су задесила наш народ и да учинимо све да се таква страдања никада не понове, јер народ који не памти своја страдања она му се понављају.

Нека је јунацима вечна слава и хвала.

Никола Драговић
председник Извршног одбора Народне странке