Борбу за слободу, достојанство, државу и светлу будућност, коју су 1804. године започели Карађорђеви устаници у Орашцу, у Марићевића јарузи, наставио је кнез Милош Обреновић на Цвети, 23. априла 1815. године, у Такову.

Настала у народу и за народ, као оружје борбе за слободу, част и државност, од Орашца и Такова, преко Цера, Колубаре, Кајмакчалана и Солуна, српска војска је увек делила судбину са својим народом. У тој чињеници лежи нераскидива веза између народа и војске, што и данас потврђује висок степен поверења који грађани имају у своју војску.

Војска Србије није само чувар суверенитета, већ и морални ослонац грађанима у свим изазовима. Зато је јачање институције војске, враћање њеног пуног достојанства и истицање њене улоге у модерној, независној и слободарској Србији од изузетног значаја.

Српска војска је кроз векове увек била слободарска, никада освајачка! Бранила је своју земљу, слободу и достојанство, није ратовала за туђе интересе већ је бранила своје.

И данас, у изазовним временима, наша војска мора имати кључну улогу у одбрани и заштити нашег суверенитета и бити способна да успешно одговори свим савременим изазовима.

Свим припадницима Војске Србије хвала на служби, части и жртви. Нека вас чувају част и слава предака.