Преузето са портала “Нација“.
Надам се да ће на десници овога пута бити довољно памети да се консолидује и изађе са једном јаком заједничком листом. Још на почетку године сам рекао да Студентски покрет има озбиљне шансе да „смени“ пре свега ову парламентарну про-ЕУ опозицију, па се надам да ће родољубиве странке овог пута бити паметне.
Какво је стање у Народној странци када је реч о људству, финансијама и рејтингу од како сте изабрани за председника?
У овом тренутку могу да кажем да смо успели да се одржимо као странка након великих промена до којих је дошло након изборног пораза у децембру 2023. године. Ја сам за председника странке изабран 24. фебруара 2024. године заједно са углавном новим тимом потпредседника и чланова председништва. Број чланова се смањио, урадили смо комплетну ревизију чланства, а у последње време забележили смо пријем нових чланова у странку. Имамо око 40 активних локалних одбора по Србији од којих су неки веома јаки као што су на пример Чачкак, Лајковац, Пожаревац, Панчево, Мионица и наравно Београд. Имамо одличну сарадњу са неколико националних покрета из Србије. Што се тиче финансија једва покривамо своје основне трошкове уз помоћ неколико мањих спонзора, делујемо у складу са могућностима, скромно. Доста добро радимо на друштвеним мрежама које нам води неколико специјалиста за друштвене мреже који су наши чланови. Имали смо неколико добрих политичких акција, усвојили неколико нових програмских докумената који се тичу забране рударења литијума и бора у Србији, затим поднели смо иницијативу Народној скупштини Републике Србије ради одржавања избора за уставотворну скупштину и на крају успели смо да окончамо за нас велику акцију прикупљања потписа (око 32.000) за народну иницијативу ради утврђивања одговорности врховног државног тужиоца гђе Загорке Доловац коју смо предали скупштини почетком септембра. Када је у питању рејтинг, он је вероватно доста низак, али имамо више показатеља да имамо потенцијал пре свега због наше програмско идеолошке и демократске политике.
Кога видите као потенцијалне коалиционе партнере на следећим изборима? Какви су односи Народне странке са коалицијом НАДА и покретом Ми – снага народа?
Ја се надам да ће на десници овога пута бити довољно памети да се консолидује и изађе са једном јаком заједничком листом која може привући одређен број грађана који су наши политичких опредељења и који би у том случају имали за кога да гласају. Ту видим пре свега Нови ДСС, покрет др Несторовића, покрет Бранка Павловића, Доста је било, ПОКС. Без обзира на неке односе који на личном плану између неких од набројаних нису баш најбољи, надам се да ће то бити остављено са стране. Још на почетку године сам рекао да студентски покрет има озбиљне шансе да „смени“ пре свега ову парламентарну про-ЕУ опозицију, па се надам да ће родољубиве странке овог пута бити паметне.
Како коментаришете чињеницу да још увек немамо јаку оптужницу против одговорних за пад надстрешнице и генерално рад тужилаштва последњих годину дана?
ВЈТ Нови Сад поднело је нову оптужницу која је сада у поступку судске контроле. То је једна слаба оптужница која мени се чини неће опстати и биће враћена од стране суда на поновну истрагу. Углавном, оптужена су нека лица за које нема доказа, а нису нека лица која су очигледно одговорна. Пропусти начињени у истрази су, могао бих рећи, колосални и овако како сада стоје ствари правда у пуној мери неће бити постигнута.
Шта се дешава са вашом иницијативом за смену Загорке Доловац коју је подржало преко 30.000 људи? Плашите ли се да ће потписи које сте предали Народној скупштини бити „изгубљени“ као у случају покрета Крени-промени?
Народна иницијатива је предата Народној скупштини у складу са Законом о референдуму и народној иницијативи почетком септембра ове године. Скупштина има сада рок од шест месеци да се изјасни и одлучи да ли ће пред скупштином бити отворена велика расправа о врховном државном тужиоцу. То сада више није у рукама Народне странке. Ипак, ја сам оптимиста.
Како Ви као адвокат, али и председник ванпарламентарне странке, видите досадашњу улогу Хашког трибунала на нашим просторима?
Трибунал у Хагу није испунио своје задате циљеве. Он се временом претворио у политички суд и томе у прилог говори више спорних пресуда. Испало је да се тамо судило Србији. Ниједан држављанин Хрватске није осуђен. Ниједан. Да ли је то реално у ситуацији када Срба више готово да нема у Хрватској, да их је у Федерацији БиХ тек неколико процената, као и на Косову и Метохији. Српски генерали и политичари су осуђени, многи су умрли у притвору или на одслужењу казне, па испада да је српски народ осуђен упркос чињеници да је претрпео етничко чишћење као последицу грађанског рата у бившој СФРЈ. Та прича о индивидуалној кривичној одговорности срушена је Резолуцијом о геноциду коју је усвојила УН и која је спонзорисана пре свега од Немачке и Велике Британије, наших осведочених националних непријатеља, додуше од стране мањег броја држава чланица од половине коју имају УН. Нажалост, Србија је била принуђена да сарађује са трибуналом и тако је и сама дала допринос сопственој осуди. Живимо у заблудама као што су трибунали, Европска унија или Светска здравствена организација. Надам се да ћу доживети да Србија почне да води суверенистичку политику. Сада су нам се отвориле карте због чињенице да се стари свет мења. Те шансе се отварају једном у сто година и имам утисак да ми сада живимо ту шансу. Можда ипак нећемо бити најгори Срби у историји.
Интервју приредио Филип Калмаревић
