Председник Народне странке Владимир Гајић упитао је данас поводом нацрта мишљења Венецијанске комисије о изменама правосудних закона да ли Србија има сувереност да самостално доноси законе.

„У овом случају изгледа да постоји, бар из неких кругова, рецимо Марта Кос и још неких кругова ЕУ, да они верују да ми немамо та права односно да су она сужена у смислу тога да смо стално дужни да будемо у некој провери. Ми нисмо члан ЕУ тако да би требало да будемо самостални као суверена земља у доношењу унутрашњих закона“, рекао је Гајић телевизији Њузмакс Балкан (Newsmax).

Гајић је истакао да је важно да ниједна измена правосудних закона није ни на који начин угрозила надлежност тужилаштва, што значи да ни законодавна власт ни извршна власт нису преузеле надлежности тужилаштва, него су унутар јавнотужилачке организације прераспоређене надлежности.

„У једном делу је умањен утицај врховног јавног тужиоца у корист Високог савета тужилаштва“, рекао је Гајић.

Гајић је додао да је Венецијанска комисија подржала измене у вези са упућивањем тужилаца, што је питање о којем се највише водила полемика у јавности, као и у вези са положајем Тужилаштва високотехнолошки криминал, које је сада одељење унутар Вишег јавног тужилаштва у Београду, о чему се такође водила полемика.

„С друге стране, Венецијанска комисија није подржала промену седишта судова упркос чињеници да је Београд десетинама година имао пет основних судова, а сада само три иако има дупло више становника него раније“, рекао је Гајић.

„Дошло је до неких изјава председнице скупштине (Ане Брнабић) како ћемо ми све да усвојимо. Уз сво дужно поштовање, председница скупштине није надлежна за ово питање. Тренутно је за комуникацију са Венецијанском комисијом надлежно искључиво Министарство правде Републике Србије, које ће дати коментаре и на крају ће дати предлог евентуално неких измена или ће одустати и неће дати предлог да се било шта измени“, додао је Гајић.

Упитан о предлогу измена изборних закона које су у складу са препорукама посматрачке мисије Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) и које су упућене Скупштини Србије, Гајић је одговорио да ће те измене бити донети веома брзо.

„Видим да ће ићи у убрзану процедуру и да ће вероватно бити у врло кратком року и усвојене, што само говори о контрадикторном ставу, пошто је једна од примедби за ’Мрдићеве законе’ била да није било јавне расправе. Овде неће бити никаква јавна расправа, а измениће се једно пет закона, али пошто је препорука ОДИХР-а, онда не мора јавна расправа. То су ти аршини“, закључио је Гајић.