Преузето са портала Српскикомпас.рс.
На предстојеће парламентарне изборе коалиција „Алтернатива за Србију“, коју чине Народна странка и Бунт – Права Србија, излази пред бираче са амбицијом да се, у складу са својим именом, позиционира као алтернатива и Уједињеној Србији и Студентској листи
Председник Народне странке Владимир Гајић у разговору за Српски недељник Компас објашњава по чему се коалиција коју предводи разликује од других политичких опција, коме се обраћа у предизборној кампањи, какав резултат очекује и с ким је спреман да политички сарађује након 25. октобра.
Нагласили сте да сте алтернатива и Српској напредној странци и Студентској листи. Где видите кључне политичке и програмске разлике у односу на те две опције?
Ми смо за прекид преговора о придруживању са ЕУ и њихово замрзавање докле год је тзв. Поглавље 35 услов да Србија на крају тог пута уђе у Европску унију. Ми смо за тренутно напуштање Бриселских споразума. Пре свега, са становишта нашег Устава, ови споразуми су неуставни, без обзира на то што је Уставни суд заузео став да се ради о политичком, а не о правном акту па је тај суд одбио да оцени његову уставност. Напротив, сведоци смо да тај споразум управо изазива правне последице које посредно доводе у питање нашу сувереност на том делу териорије Републике Србије. После 13 година, Србија је испунила све своје обавезе, а ЕУ ниједну. Намерно кажем ЕУ, јер нас главни противник на питању КиМ није Аљбин Курти него пре свега бриселска администрација ЕУ. То је други разлог због којег Србија има пуно право да напусти тај како га је наш Уставни суд оценио, политички споразум са ЕУ.
Насупрот ЕУ, ми смо за приближавање Србије БРИКС-у. Ка тој организацији се окреће данас свет, то је будућност новог светског поретка, треба на време да пронађемо своје место у том економском савезу. Ми тражимо уставне промене, суверенитет српског народа над правосудним поретком. По Уставу је независан само суд, судска власт је трећа грана власти, а не тужилаштво које је према променема из 2021. године отворило своја врата утицају страних , пре свега западних чинилаца. Ми смо за доношење Закона о агентима страног утицаја, истог онаквог какав имају САД, како би се коначно решило питање директног и институционализованог утицаја западних обавештајних служби на наш просветни, правосудни и политички систем. Ми смо за промену изборних закона. Сматрамо да треба успоставити полуперсонализовани изборни систем на републичком нивоу и чист већински на локалним изборима. Грађани треба да гласају за личности, а не за партијске листе.
Коме се првенствено обраћате у овом предизборној кампањи?
Обраћамо се правим патриотама, обраћамо се гласачима професора Несторовића који је нажалост због здравственог стања био спречен да изађе на ове изборе и то након што је наш договор о заједничком наступу на изборима и Коалициони споразум био окончан.
У кампањи сте истакли да држава треба да подржава домаћу пољопривреду и домаће мале предузетнике, а да стране инвестиције буду субвенционисане искључиво ако је реч о новим технологијама. Како би то изгледало у пракси?
Наше паре за наше грађане, то је наш мото. У Србији има много вредних и способних грађана којима треба дати шансу и помоћи економски развој. Треба дакле подстаћи домаћу привреду уместо што субвенционишемо стране инвестиције које треба подржати само када су у питању нове технологије пре свега, или када су у питању системи које ми нажалост нисмо у стању да водимо, као што је на пример рударски басен у Бору или индустрија у Смедереву.
Ми предлажемо националне пензије за мајке са троје деце. Ако дајемо спортистима за медаље и спортске успехе, ваљда су то заслужиле и мајке које на тај начин доприносе једној од најважнијих националних политика, а то је демографско питање. Исто важи и за домаћице које након навршене 63 године морају добити пензију јер је њихов допринос за друштво од непроцењивог значаја када су у питању породица и васпитавање деце. Националну пензију морамо дати јунацима са Кошара и Паштрика, а свим нашим борцима додатак који је заслужен а који није социјална помоћ. Ми сматрамо да се посебно мора водити рачуна о мигрантима. Они који се налазе незаконито у Србији морају бити депортовани. Сведоци смо где је ЕУ довела погрешна политика у вези са мигрантима. Тамо где су ратови престали, њихови грађани треба да се врате у своје земље.
Када је реч о европским интеграцијама, залажете се за замрзавање преговора са ЕУ докле год је услов за чланство Србије признање косовске независности. У односу на значај европског тржишта, како бисте заштитили наше економске интересе у том случају?
Када је у питању економски аспект, са ЕУ можемо да сарађујемо упркос проблемима који су на нивоу главних политичких питања као што су косовско питање или усклађивање са спољном политиком ЕУ што је еуфемизам за увођење санкција Русији, а сутра и ратовање против Русије на страни ЕУ. Са ЕУ може да се срађује, постоје модели као што су Исланд, Швајцарска или Норвешка, па и Турска у крајњој линији.
Заговарате ближу сарадњу са Русијом и Кином, уз приближавање БРИКС-у. Како бисте конкретно дефинисали спољнополитички положај Србије између ЕУ, Русије, Кине и САД?
Политику тзв. четири стуба успоставио је као министар спољних послова Вук Јеремић. Добро је што је настављен тај континуитет. Ми кажемо, братски односи са Русијом, челични са Кином и најбољи могући са САД. С колективним Западом Србија не сме да буде у непријатељству, али можемо да имамо одржив споразум о добрим односима.
Какве су ракције грађана на ваше кључне програмске поруке током кампање?
Често у шали кажем да су наши гласачи код Вучића. Он је још увек орбитална станица за патриотске гласаче. Једнога дана када дође његов политички крај, грађани ће се опредељивати за националне демократе као што смо ми из Народне странке. Реакције грађана су добре. Већина цени нашу политику и опредељења.
Која је ваша кључна порука бирачима?
Гласајте за патриоте или националне демократе. Ми смо алтернатива у коју можете имати поверења.
Колико је, према вашој процени, листа „Алтернатива за Србију“ тренутно удаљена од преласка цензуса? И који резултат бисте сматрали успехом на изборима 25. октобра?
Тешко је то проценити. Поготово за странке и коалиције које се боре за цензус. Референдумска атмосфера је пре свега на страни опозиције. Постоји реална могућност да традиционална опозиција остане ван парламента.
У случају да ваша листа пређе цензус, са којим политичким актерима бисте били спремни да сарађујете? Кога на политичкој сцени видите као партнере?
Лично процењујем да се након избора неће дести да нека опозициона листа буде тај „језичак на ваги“ који ће имати пресудну улогу. У сваком случају, говорећи хипотетички, наши услови би били у вези са државном и националном политиком, а то значи антиколонијална политика.
Када погледате атмосферу у којој се одвија предизборна кампања, каква су ваша очекивања од самог изборног дана 25. октобра, али и од политичких дешавања у данима након избора?
Волео бих и надам се да ће се све задржати у неком миру, али нисам оптимиста. Очекујем да ће се наставити спољни утицај на наше унутрашње прилике, јер је циљ да Србија крвари, а није циљ да Србија буде боље друштво.
