Председник Народне странке, адвокат Владимир Гајић, изјавио је данас да је врховни јавни тужилац Загорка Доловац „на излазним вратима“ после измена правосудних закона усаглашених са Венецијанском комисијом.

„Већина у Високом савету тужилаштва ће стићи и до броја осам од укупно 11 чланова савета пошто један члан овог лета оде у пензију, а то је тропетинска већина неопходна за избор тужиоца, тако да је Загорка Доловац на излазним вратима своје функције“, рекао је Гајић телевизији РТ Балкан.

Гајић је рекао да је Загорка Доловац значајно развлашћена изменама правосудних закона са којима је сагласна и Венецијанска комисија, јер јој је одузето право да упућује тужиоце из једног тужилаштва у друго, што је био механизам којим је она „држала тужиоце на кратком ланцу и стварала кланове унутар тужилаштва“, а то овлашћење је сада пренето на Високи савет тужилаштва.

„Загорка Доловац је тужиоце упућивала у Тужилаштво за организовани криминал, где је привилегија радити јер је плата дупло већа него у вишим тужилаштвима“, навео је Гајић.

Гајић је додао да се Венецијанска комисија „директно умешала у персонална решења“ у Тужилаштву за организовани криминал, чиме је „превазишла своју надлежност“ и сада је на Високом савету тужилаштва да ту ствар реши.

„Лично нисам срећан што Србија тражи мишљење од Венецијанске комисије јер се поставља питање да ли Србија има право да самостално доноси законе или нема. Венецијанска комисија није суд него саветодавно тело и Србија није ни дужна да прихвати њене одлуке али власт због разумевања са ЕУ иде ка томе да се усагласи мишљење са Венецијанском комисијом“, рекао је Гајић.

Гајић је додао да се „иза сцене одвија сукоб“ са Загорком Доловац и тужиоцем за организовани криминал Младеном Ненадићем, те да се „догодила инверзија“ јер прозападна опозиција, која је нападала Загорку Доловац, сада брани врховног јавног тужиоца само да би била против власти.

Председник Народне странке се заузео за уставне промене по којима тужилаштво не би било малтене самостална грана власти, као што је то установљено претходним уставним променама из 2022. године, и подсетио да се јавно и гласно противио тим изменама.

„По Уставу Србије суд је независан, а не тужилаштво. У 21 од 27 држава чланица ЕУ тужилаштво је део извршне власти, а решење попут овог у Србији готово нигде не постоји“, рекао је Гајић.

Гајић је навео да у Србији не постоји традиција независности судства.

„Главна битка унутар правосуђа се води о томе ко ће да буде председник суда. Поставља се, међутим, питање како независни судија може да има шефа. Овде је председник суда политичка функција и експонент политике која преко њега утиче на судије и предмете и тако се чини политичка корупција. Председник суда би требало да буде неки управитељ, економиста који ће као менаџер да обезбеди судијама добре услове и да независно раде. Далеко смо ми од тога али велика је заблуда да постоји неки свет у којем нема политичке корупције“, закључио је Гајић.